Prvomajski beg od roštilja - u Džejmijevu kuhinju!
Ako se ne uklapaš u zadate okvire, ovaj tekst će te oraspoložiti
Ume li da te iznervira odbrojavanje na društvenim mrežama do nekog od narednih datuma: “Ostalo je još svega mesec dana do…” Uskrsa, leta, Nove godine i slično.
Ovog puta ću ti ispričati kako sam pobegla van “kutije”.
Niz vetar koji se tog jutra odvažio, bežala sam od dima koji mi u glavi svira: “Ako te odvedu, cigani čergari,” i preznojila se pri pomisli na repertoar prvomajskih piknika.
Sjajna stvar je što imam složnu ekipu, pa smo mogli gde god bi odlučili-vrlo lako.
Subotica? Mmm, meni, ali kiselo tinejdžerki.
Srebrno Jezero? Mmm, meni, ali daleko svima osim mene.
Tinejdž voli najmodernije. Ne, oni vole svet. Ali na aerodrom ipak ne, danas. Onda pored Save, sa Rusima.
I- tu sam doživela “WOW” prosvetljenje: Na “roštilj” kod Džejmija! O, kakva sjajna kombinacija! (u glavi mi zvoni sin kako peva “Happy Nation.”)
Odlično! To je-TO!
I, sada imam i inspiraciju! Za opis tog mesta na kom sam svetski provela praznik ne roštiljajući.
Grad – poluprazan, taman da mi niko ne remeti harmoničnu energiju.
I to novo savsko šetalište je taman za moje „Patike za trčanje“. Dugo i sunčano. Čisto i uredno, sa namirisanim i nasmejanim ljudima. Nigde dima i mirisa piva i luka, koje baš u tim kombinacijama nikada nisam podnosila.
Tu iza jedne deonice, sa novog mostića, dolaziš do restorana sa veoma poznatim imenom i sasvim jednostavnim brendingom.
Čim staneš na njihovu stazu, ispred ulaza, hitra hostesa ti se osmehuje i obraća nenapadno. Ne vidiš Džejmija na svakom izlogu. Vidiš stolove i opuštene ljude. Možda ne slave praznik rada?! A možda praznuju radno – kao ja. I ručaju u to ime. Baš kod jednog od najpoznatijih kuvara na planeti.
Tartufe!
Kako izgleda unutrašnjost Dzejmijevog restorana u Beogradu?
Ulaziš u (ne tako ogroman) unutrašnji deo. Mobilijar harmoničan i neutralan; čist-poduži pult i razigrani konobari.
Cvetne kaskade i umiven, jednostavan enterijer. Italija!
Fokus nije na najmodernijim detaljima, štrasu, dizajnu…
Ne sećam se boje i oblika stolice. Ličilo mi je na jedan miran restoran u Riminiju.
Sasvim uredno. I sasvim ukomponovano.
U tom suptilnom ambijentu poznati kuvar bi mogao da se prošeta neopaženo.
Opazila sam nepoznatog, ali sa tako dobrim osmehom, dok renda sir. Za štandićem, koji tome i služi tik uz pakovanja pasiranog paradajza. I dok tako razmišljam- kako mi se dopala ta mala priča, kroz istu nazirem još bolju… Vinske police…
Priđeš i posmatraš. Biraš… To nije novost. Nije ni egzotika za mene- tog dana. Samo deo lepe scene. Sa koje sam sišla pravo u otvorenu kuhinju.
Ređaju se cvrčanja i šuštanja. Nešto je i flambirano. Ali moje raviole sa tartufima su stigle i čekaju. Čekaj – ne čekam 49 minuta?! Hm. Genijalno! Zapravo – DzejmialnO !
Lični doživljaji hrane u "Jamie's Italian Belgrade" restoranu
Nasmejani momak je doneo hranu i najavio je da je moja porcija mala.
Meni je bila taman. Jer: tartufe treba poslati na “check-in”- osetljivoj fabrici u unutrašnjosti.
Jelo na puteru! Nežna testenina punjena rikotom i posuta parmezanom. Kompozicija spremno govori razumljivi “Italiano vero”. Prilično jako. Miris raviola zaviori! U tanjiru, koji ne odskače od celokupnog ugođaja, ne skreće pažnju.
Kao na predstavi. Gde ne gledaš da li je pliš zavese iz Kine ili iz Indije…
Kada je krenuo rasplet, potvrđujem da je naslon one stolice izdržao.
I zažmurila sam. Priznajem. Poredeći ovo sa ličnim kulinarskim dostignućima.
Ovde me je ozbiljno nadmašio 😉
I u našoj veoma funkcionalnoj kuhinji jedan sličan kuvar razvlači raviole, njoke, taljatele, pice, pite… Dobavljači su nam različiti u odnosu na ovaj restoran. Praksa i edukacije takođe. Ali ono srce, kojim pobeđuješ osetljivi stomak – biće da je vrlo slično. Spremljeno je taman za dosoliti -ukoliko si kao moja ekipa.
Iz te iste ekipe – svi “igrači” zadovoljni. Te probirljivce je usrećila jedna preslatka dečija Margarita i jedne hranljive prvomajske taljatele sa raguom – kao kad dođeš kod bake- istuširan i krvavih očiju, nakon izleta, kao mlad tinejdžer u društvu nespretnih roštiljdžija…
Taljatele sam morala da degustiram! (Kao deca na užini.)
Morala sam da saznam da li sam ekspert za ocenu testenine specijalaca koji ih tako predano pripremaju…
Da saznam oseti li se ta tajna pšeničnog brašna, izvajanog u nežnu trakastu formu uklopivu uz različite soseve.
Kažu da im je to glavna osobina. O-da! Nekoliko puta O-DA! Dok ne postane oda-mom razdraganom čulu ukusa ali i dodira!
Nežne presovane niti, po sredini donje usne i bez masnog traga.
Kao dodir dečijeg prsta u igri za večerom.
Ragu je bio sličan domaćem. Nepresoljen. Bez suvišnih začina.
Možda po nekad radosno i radoznalo prelazim baš tu granicu, iza koje je onaj mladi Dzejmi. Drago mi je to!
Volim igre u svojoj kuhinji i snalaženje da forma hrane pređe na “Next level”.
Kreativno!
Mislim da voli i ekipa iza onog restoranskog pulta a savršeno ti to kaže, uklapajući jednostavne forme-samo naizgled.
Baš kao “umetnički rad” u mom tanjiru,
Za kraj priče ostavljam poklon!
Recept tog sofisticiranog italijanskog jela-između eliksira i melema, baš kao i moja namera pretočena u virtuelnu “trpezu”.
Vino ću piti sledeći put, sa istom ili nekom ekipom poput one za susednim stolom, koja kao da je sanjarila uz prozirnu simfoniju u visokim i čistim združenim čašama.
Našla sam “Jami-Jami-e” mesto 😉 Podelih ga sa tobom, podeli i ti, za početak, ovu priču.
Raviole sa tartufima-recept
Sastojci:
Za testo ti treba:
-300 g brašna tipa 00 (ili običnog)
-Jaja: 3 komada (većih)
-Prstohvat soli
Punjenje:
-250 g rikota sira
-50 g rendanog parmezana
-1 crni tartuf
-Prstohvat soli
-Sveže mleveni crni biber
Sos:
-100 g putera
-1 kašika tartuf ulja
-Parmezan za posipanje
-Sveže seckani peršun (po želji)
Priprema:
Priprema testa:
U velikoj posudi ili na radnoj površini, napraviš brdo od brašna a u sredini udubljenje.
Unutra stavi jaja i prstohvat soli.
Viljuškom ili prstima polako mešaj brašno i jaja dok se ne sjedine, a zatim zamesi testo rukama dok ne postane glatko i elastično (oko 10 minuta).
Umotaj testo u plastičnu foliju i ostavi da odmara najmanje 30 minuta.
Priprema punjenja:
U posudi pomešaj rikota sir, izrendani parmezan, narendani tartuf, so i biber. Dobro izmešaj.
Izrada raviola:
Podeli testo na četiri dela. Svaki deo razvuci u tanku traku pomoću mašine za testeninu ili oklagijom.
Na svaku traku testa stavi po kašičicu punjenja na razmaku od oko 5 cm.
Preklopi testo preko punjenja i pritisni oko ivica da se zalepi, vodeći računa da izbaciš sav vazduh.
Iseci raviole rezačem za testo ili nožem.
Stavi ih na posutu površinu brašnom dok ih spremaš za kuvanje.
Kuvanje raviola:
U velikom loncu prokuvaj posoljenu vodu.
Raviole kuvaš u vreloj vodi 2-3 minuta ili dok ne isplivaju na površinu.
Pažljivo ih izvadi i ocedi.
Priprema sosa:
U tiganju otopi puter na srednjoj temperaturi dok ne postane penušav i lagano zlatne boje.
Dodaj tartuf ulje i dobro promešaj.
Serviranje:
Raviole prelij sosom od putera.
Pospi narendanim parmezanom i sveže seckanim peršunom (po želji).
Prijatno!
